Atila Bič Božiji

Atila je rođen oko 406. godine. Njegov otac se zvao Mundiuha a, izvori ga pominju i kao Manzaka. Stradao je u lokalnim sukobima sa Vizigotima. Ime njegove majke je nepoznato. Atilin otac je bio ugledni hunski nomad, koji je imao čak i svoj privatni posed. Pošto su se hunska plemena stalno selila od mesta do mesta, tako je ostalo nepoznato mesto gde je Atilin otac držao svoje posede, kao i mesto gde se rodio Atila. Hunska oganizacija je tada bila podeljena. Na čelu se nalazio Veliki Kan, slično kao i kod Avara. Atila je imao i mlađeg brata Bledu. Za razliku od Atile, on je bio osilan vladar koji se na sve moguće načine pokušavao obračunati sa Atilom, ne bi li zavladao Hunima, ali je bio neuspešan u tim pokušajima.

Kip koji predstavlja Atilu(izvor-www.svet.rs)

Od svoje rane mladosti, Atila se, kao i većina Huna učio veštini gađanja strelom, lovom i jahanju. Izvori govore da je Atila spavao u konjskom sedlu po celu noć i da je bio odličan strelac, da je nosio hunsku tuniku i stalno se kretao sa svojom skupinom. Odmah po rođenju, Atili su uklonili pomoću usijanog gvožđa i poslednju malju sa obraza, što je običaj i kod ostalih Huna koji su za života bili bez dlaka na licu, a umirali su slično evnusima. Ne zna se tačno sa koliko godina je Atila otišao da služi u Rimskoj vojsci. Pre Atilinog oslaska u Rim, car Valentijan je zatražio primirje sa Ru-om i zamolio ga za vojnu pomoć u borbi protiv Vizigota. U tu svrhu sa Ru-om se sastao rimski namesnik Flavije Aecije u nekoliko navrata. Vojsku je predvodio Atila i njegov brat Bleda. Vizigoti su potučeni, a plen je po dogovoru podeljen. Nakon bitke, Aecije se obratio Atili, videći da se pokazao kao odličan borac i tražio je da dođe u Rim da služi kao i njegov ujak u rimskoj vojsci za platu. Atila je obučavan rimskom načinu ratovanja, odvođen je na dvorske priredbe i upoznao je jedan mnogo savršeniji način življenja od hunskog. Pošto je bio odličan strelac i jahač uskoro se uzdigao za velikog vojnika.  Vratio u Panoniju 440., gde je bilo središte Hunskih plemena.

Ujedinio je sva hunska plemena i narode od Volge do Germanije. Sedište njegove države koja se protezala od Danske do Panonije, od Laponije i Rajne do Kaspijskog jezera pa sve do Kinebilo je u ugarskoj niziji, nedaleko današnjeg Tokaja. Njegovu vlast priznavala su mnoga plemena Germana, Sarmata, Slavena i Turaka. Po rečima Priska, koji je jedini video Atilu i njegovu prestonicu, vojska mu je brojala oko 500.000 ratnika. Bila je naoružana strelama, kopljima, mačevima i noževima. Po osvajanju vlasti Atila je rešio da prekine savezništvo sa Rimom, ali da u početku ne ugrožava teritorije Zapadnog carstva, već samo Istočnog, tj. Vizantije.

Posle preuzimanja trona, Atila je za kratko vreme uspeo da potčini veliki broj okolnih plemena: Skira, Turkilinga, Sarmata, Herula, Hazare, i konačno mu je pošlo za rukom da i Ostrogote stavi pod svoju vlast. Osnovao je moćno kraljevstvo Huna sa sedištem u Panoniji. Sagradio je prestonicu koja se nalazila nedaleko od današnjeg grada Đera u Mađarskoj. Atila je priređivao manifestacije na dvoru, bio je obožavalac šamana, a bogatu trpezu su mu ukrašavale robinje iz drugih plemena.

Zatim je opustošio Istočno rimsko carstva, sve do Niša.Nemoćan da ga zaustavi, vizantijski car Teodosije je počeo da mu plaća danak kako bi on pošteo njegovu teritoriju. Krajem 450. napao je Galiju. Pobeđuje pleme Burgunda i okreće se Zapadnom rimskom carstu, od čijeg cara Valerijana traži ruku njegove ćerke i pola carstva kao miraz. Ponuda se odbija. Kao izaslanik Rima se bira Flavije Aecije.

Flaviju Aeciju je data velika vojska, a on je postavljen za vrhovnog zapovednika rimskih legionara. Aecije je na jugu formirao jake vojne snage, primivši u vojsku Vizigote, Franke i Burgunde. Pošto je Atila zauzeo Orlean, koji je Aecije uskoro povratio, Atila se sa bogatim plenom počeo vraćati u otadžbinu, ali ga je Aecije u stopu gonio. Hunska vojska je prešla Rajnu nizvodno od Majnca, ali su ih na drugom kraju sačekale odmorne trupe Aecija. U rano svitanje 20.6.a 451.godine na ravnici Campus Mauriciacus (Maurikijevo polje), sedam ipo kilometara od grada Troe započeta je odsudna bitka. U toj bici na jednoj strani su se borili Huni i niz germanskih plemena, među kojima i Ostrogoti, dok su na drugoj strani bili Aecijevi Galo-Rimljani i takođe germanska plemena, između ostalih Vizigoti sa njihovim kraljem Teodorihom, koji je našao svoju smrt na ovom bojištu i njegovim sinom Torismundom. Huni su zauzeli desnu stranu polja, a Rimljani levu. Kada je Atila video da je njegova vojska preslaba da bi izborila pobedu, lično je krenuo na Aecija koji se nalazio na brdašcu odakle je mirno posmatrao tok bitke. Atila je posle velikih gubitaka naredio povlačenje u vojne barake, 4km od polja. Tu su Vizigoti noću pokušali da prepadnu Hune, ali su Huni na vreme alarmirali uzbunu i oterali Vizigote dalje od logora. Idućeg dana, Atila se sa ostatkom vojske povukao. Aecije je slavio svoju veliku pobedu u Rimu. Atila je iskoristio dezorganzaciju Vizigota, pa je preduzeo novi ratni plan. Prešao je Julijske Alpe i upao u Italiju 452.Opseo je grad Akvileju, blizu (Venecije) i zidine je tukao katapultima. Kad je grad pao, Atila je nameravao da odatle krene na Rim, ali su ga njegovi najbliži savetovaoci odvratili. Zauzeo je više gradova, opustošio dolinu Pada i stigao do Mincia gdje mu je u susret došao papa Leon I. Samo zahvaljujući papi Leonu I Rim je spašen od razaranja. Epidemije i glad prisilili su Atilu da napusti Italiju.

Atila je umro na dan svog venčanja, iako je već imao velik broj žena. Uzeo je novu, mladu. Zvala se Idilko. Dan venčanja protekao je u žestokom opijanju i slavlju. Pijan i požudan kada je pala noć mladu je odveo u svoje odaje. Nađen je mrtav naredno jutro, a nova mlada drhatala je od straha dok je pored nje ležao mrtav veliki hunski vođa. Navodno je umro od prekomerne doze alkohola i jakog krvarenja iz nosa premda postoje i pretpostavke kako je smrt bila nasilna. Sahranjen je, prema legendi, u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Nakon njegove smrti hunska se država raspala. U toku noći, telo mu je spaljeno po starom hunskom običaju, a zatim stavljeno u kovčeg, zajedno s velikom količinom opljačkanog blaga i spušteno u reku Tisu. Reka je odnela Atilino telo u neznane daljine. U više navrata pokušalo se otkriti njegov grob, ali je do sada sve ostalo samo na pokušajima. Hunsko carstvo nakon Atiline smrti nestalo je u hipu. Godine 454. Ostrogoti i druga germanska plemena pobunila su se protiv Huna, a Atilini sinovi zavađeni među sobom nisu se mogli nositi s krizom.

Izvori: http://sh.wikipedia.org/wiki/Atila