Vaterlo

Početkom 1804. je sprečen antentat na Napoleona,a on je taj događaj iskoristio kao izgovor da se kruniše za cara. 2.12.1804. je krunisan u Bogorodičnoj katedrali u Parizu. Papa je blagoslovio krunu i kraljevske simbole, a Napoleon je sam sebe krunisao. Verovatno jedan od razloga zbog kojeg je hteo da postane car i njegovo veliko divljenje prema dinastiji Karolinga, pre svega što mu je jedan od uzora bio Karlo Veliki. U maju sledeće godine, u Milanu, se krunisao za kralja Italije.

Formirana je koalicija protiv njegove vlasti između Velike Britanije, Austrije i Rusije. Od Britanaca je 1805. doživeo težak poraz kod Trafalgara, gde je uništeno 2/3 francuske flote. Iskupio se pobedama kod Ulma i Austerlica kojima je izbacio Austriju iz rata. 1806. je pokorio Prusku, a najznačajnija pobeda je bila ona kod Jene. Posle pobedonosne bitke kod Frindlanda sa Rusijom je zaključio mir, a na tronove nemačkih država je postavio marionetske vođe. Zahtevao je kontinetalnu blokadu Velike Britanije i ekonomsko ignorisanje iste. Portugal se usprotivio, Španija ga je podržala i to je dovelo do rata na Iberijskom polusotrvu. Rat je bilo neisplativ za Napoleona, gubio je vojsku u porazima od vojvode od Velingtona kao i od Španske gerile. Ipak je zauzeo Madrid, ali sam taj rat je bio besmislen i nekoristan.

,,Napoleon na carskom tronu"- Žak Ogist Dominik(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Ingres%2C_Napoleon_on_his_Imperial_throne.jpg/220px-Ingres%2C_Napoleon_on_his_Imperial_throne.jpg)

,,Napoleon na carskom tronu“- Žak Ogist Dominik Engr(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/28/Ingres%2C_Napoleon_on_his_Imperial_throne.jpg/220px-Ingres%2C_Napoleon_on_his_Imperial_throne.jpg)

Rusija je zatim prekršila mir, i Napoleon je regrutovao između 450.000 i 600.000 vojnika. Zadavao je poraze koliko je mogao ruskoj vojsci koja je bila u neprestanom povlačenju, vukući francusku vojsku sve dublje u Rusiju. Ruska armija je palila sve što je mogla dok se povlačila i u francuskoj liniji su se pojavili problemi sa snabdevanjem. U prvih osam nedelja francuska vojska je prepolovljena, što od bolesti, što od manjih okršaja, dezertiranja i lošeg snabdevanja. U bici kod Borodina, Napoleon je prikupio 135.000 vojnika od kojih je 30.000 poginulo a rezultat je bila Pirova pobeda. Celokupni ruski gubici su bili veći od njegovih i on je smatrao da će to odlučiti rat. Nakon toga je umarširao u spaljenu Moskvu, očekujući skoru predaju. To se nije desilo. Počeo je povlačenje, a od silne armije koju je poveo u Rusiju, vratilo se samo 40.000 vojnika.

Formirana je nova koalicija protiv Napoleona koju su činile Rusija, Velika Britanija, Portugal, Španija i Pruska. 1813. je bila bitka kod Drezdena, u kojoj je Napoleon slavio veliku pobedu. Naime, francuski gubici su bili 30.000 a gubici koalicije čak 100.000. Švedska i Austrija se posle toga priključuju koaliciji i pobeđuju Napoleonovu duplo slabiju vojsku. On ostaje sa svega 130.000 vojnika naspram pola miliona koalicije. 1814. je pao Pariz, a Bonaparta je izgana na ostrvo Elba, sa kojeg je pobegao sledeće godine i ponovo preuzeo vlast u Francuskoj. Ubrzo je prikupio vojsku i ponovo zaratio. Izgubio je bitku kod Vaterloa 1815. Posle poraza je zatočen na ostrvu Sveta Jelena gde je i umro 5.maja.1821. a njegove poslednje reči su bile ,,vođa armije“.

Prethodno: Napoleon Bonaparta I deo

Izvori: http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BE%D0%BD_I_%D0%91%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0

http://knjige.pravac.com/biografije/napoleon-bonaparta-79/

http://www.znanje.org/i/i26/06iv08/06iv082528/Biografija.htm

Jacques-Louis_David_-_The_Emperor_Napoleon_in_His_Study_at_the_Tuileries_-_Google_Art_Project

,,Napoleon u svojoj radnoj sobi“- Žak-Luj David(http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0a/Jacques-Louis_David_017.jpg/260px-Jacques-Louis_David_017.jpg)

Rođen je u Ajačiju(Korzika) 15.08.1769. kao član porodice nižeg plemstva. Sa devet godina je počeo da pohađa francusku vojnu školu. Celog svog života je govorio sa italijanskim akcentom, a nikad nije naučio da piše pravilno. Nakon što je završio školu, primljen je na elitnu Kraljevsku vojnu školu u Parizu, gde je uspeo da u jednoj godini završi dva razreda. Specijalizovao se za artiljeriju i postao artiljeriski potporučnik 1786. sa 16 godina.

Preko veze je postavljen za komadanta artiljerije francuskih snaga. Britanske snage su 1793. zauzele grad Tulon, a Napoleon je nakon uspešnog konta-napada postavljen na mesto brigadnog generala. U borbi rojalista protiv Nacionalnog konventa(nešto poput revolicionarske vlade), zaslužio je mesto heroja, zato što spasio Nacionalni konvent.

U periodu od 1795.-1797. je prekomandovan u zapovednika francuskih vojnih snaga u Italiji. Porazio je Papsku državu i Austrijance. Kampoformijskim mirom(1797.) je pripojio francuskoj severnu Italiju, Belgiju i Holandiju, a zatim je osvojio Veneciju koja je prestala da postoji kao država posle milenijumskog samostalnog opstanka. Za to vreme je zarobio 160 hiljada neprijateljskih vojnika i 2 hiljade topova. Rekao je da u šezdeset bitaka u koliko je bio, da ništa nije naučio što već nije znao. Sem brilijantnog strategijsko-taktičkog uma, njegova glavna uzdanica je bila mreža špijuna.

U to vreme, Napoleon je izdavao 3 časopisa i imao je sve bitniju političku ulogu u zemlji. Uspeo je da potpuno pobedi rojaliste, a Naciolni konvent je bio u njegovoj milosti. Vratio se u Francusku kao heroj.

1798. je zauzeo Maltu i otpočeo napad na Egipat kako bi učvrstio francuske položaje na Mediteranu i kako bi Engleskoj bilo teže da dođe do Indije. Njegova mornarica je trpela poraze od britanskog komadanta Nelsona, a Napoleon je harao Egiptom sa svojih 25.000 vojnika. Pljačkao je, ubijao čak i vojnike koji su se predavali. Njegovu vojsku je zahvatila kuga, a svi ranjenici i bolesnici su se ubijali kako ne bi usporavali pohod, a ista sudbina je zadesila zarobljnike. Svetla tačka njegovog pohoda je otkriće kamena iz Rozete, koji je omogućio dešifrovanje egipatskih hijeroglifa. Politička situacija u Francuskoj postaje nestabilna naredne godine i on se vraća u nju.

Izvodi državni udar i postaje doživotni prvi konzul Francuske republike. Pod njegovom komandom su sprovedene reforme u administraciji, obrazovanju, oporezivanju, bankovnom sistemu, zakonu, drumskim i kanalizacionim sistemima.